Da moram sama odlučiti ne bih znala što bi me najviše obradovalo za rođendan – no kad Bog bira poklon, savršeno je tempiran i najljepše je iznenađenje. Franjo i Kristine trenutno su na bračnom vikendu. I moj rođendan je nenadmašiv. Svaka radost dođe u paketu sa vrećom razočaranja, o tome se obično pobrinu bliski ljudi od kojih očekujem ljubav – no nema veze, mogu to svrstati pod rubriku – kada su neki ljudi prepreka našem posvećenju onda ih Bog udalji iz života.
Kad bi se mojeg muža pitalo, moj poklon za rođendan je ignorirati me zadnjih tjedan dana, ne dolaziti doma s posla nego odlaziti u kafić, ugovoriti koncert dok treba pospremiti kuću da bi na rođendan bila uredna, napiti se i zaspati gol na kauču. Kad pogledam iza sebe, po tome mi je rođendan nekoliko puta tjedno.
Posebno me povrijedilo ovih dana, osim ljudske zlobe i potrebe da otračaju baš svaku osobu koja im padne na pamet – manjak onoga što mi je potrebno. Razumijevanje i pažnja. Imaš li trenutak da ga posvetiš meni? Da me saslušaš? Da malo staviš mene ispred sebe? Ne očekujem to svaki dan, ponadam se tome oko rođendana. Sve ću to ionako umnožiti i izliti na svoju djecu, ne zadržavam ništa za sebe.
Emotivno i duhovno prazna našla sam se u rujnu, i odazvala se na poziv na Duhovnu obnovu. Iznenadila me, napunila, otrijeznila, otvorila mi oči, očistila me i dala mi nadu u bolje sutra.
Ali to je sutra. Danas mi je rođendan koji iako težak i mučan, vjerujem nije uzaludno propaćen. Svaku svoju patnju prikazujem da Bračni vikend bude plodonosan mojem bratu, mojoj stijeni – i njegovoj supruzi Kristine.
A rogati se može grebsti i režati – ja se i dalje odlučujem za ljubav, opraštanje i okretanje obraza.